fbpx

SNS jači neko ikad, objedinjuje četiri najvažnije državne funkcije!

Ukoliko bi za predsednika nove republičke vlade bio izabran neko od funkcionera Srpske napredne stranke, to bi bio prvi put od kako je SNS na vlasti da sve četiri najvažnije državne funkcije budu u rukama te partije. Predsednik države je lider naprednjaka Aleksandar Vučić, gradonačelnik Beograda je potpredsednik Glavnog odbora SNS Aleksandar Šapić, dok će njegov kolega sa istom stranačkom funkcijom Vladimir Orlić sasvim izvesno postati novi predsednik Skupštine Srbije.

Na čelu parlamenta od oktobra 2020. godine nalazi se predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, koji je od 2012. do 2014. bio i premijer, a u periodu od 2012. do 2017. godine tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić formalno nije bio član SNS, podseća Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar. Člansku kartu SNS do oktobra 2019. godine nije imala ni premijerka Ana Brnabić, a nestranačka ličnost do kraja svog mandata ostao je Zoran Radojičić, koji je od juna 2018. do juna ove godine obavljao funkciju gradonačelnika Beograda, piše nezavisni magazin Reporter.

„Čini se da je Srpska napredna stranka bliža stavu da sopstvenim kadrovima objedini sve četiri najvažnije pozicije u državi. To je, zapravo, i logično rešenje u političkom sistemu kakav ima Srbija. Spektar problema sa kojim Srbija može da se suoči je složen i diverzifikovan i bilo bi iznenađenje posegnuti za nekim potpuno novim nestranačkim licem ili za premijerom iz druge stranke. Sklon sam verovanju da SNS neće previše eksperimentisati i da će budući premijer biti osoba od poverenja“, ocenjuje Klačar.

On navodi da eventualni nestranački premijer sa sobom nosi nepoznanicu kako bi se ta osoba snašla u takvom kontekstu, dok bi premijer iz druge stranke značio da se „SNS odriče popriličnog parčeta političke moći i uticaja, dajući na značaju nekim drugim akterima“.

„Čak i da se desi iznenađenje i da se posegne za nestranačkim premijerom, to bi bila proverena osoba i osoba od velikog poverenja, bliska SNS ili pak, neka osoba koja bi imala nesporan društveni ugled. Srbija je već imala slučajeve visokoprofilisanih nestranačkih kandidata sa Anom Brnabić, kao premijerkom i Zoranom Radojičićem kao gradonačelnikom, koji su došli na te funkcije kao nestranačke ličnosti, ali su u praksi delovali veoma koordinisano sa SNS. Premijer iz druge stranke je moguć ili iz manjinske stranke ili iz SPS, što se čini da nije politički interes SNS“, smatra Klačar.

Prema njegovim rečima, najrealniji scenario je da će i ubuduće na vlasti biti velika koalicija SNS i SPS, zajedno s manjinskim predstavnicima.

„To je politički interes i naprednjaka i socijalista. Među manjinama je gotovo izvesna koalicija sa Savezom Vojvođanskih Mađara i Zukorlićevom Strankom pravde i pomirenja, kao tradicionalnim partnerima, a ostale su nedoumice po pitanju saradnje sa hrvatskom zajednicom. Učešće hrvatske zajednice bi bila vest, ne samo zato što nisu raniji participirali u izvršnoj vlasti, već i zbog toga što bi se ta saradnja desila u periodu veoma loših bilateralnih odnosa između Srbije i Hrvatske“, ističe Klačar.

Samo SPS imao sve najbitnije funkcije u svojim rukama

Jedina politička partija koja je od obnavljanja višestranačja u Srbiji imala svoje kadrove na sve četiri najvažnije funkcije u državi je Socijalistička partija Srbije, a taj period vladavine SPS započet je u julu 1992. godine izborom Slobodanke Gruden za gradonačelnicu Beograda.

Potpuna politička dominacija socijalista prekinuta je 21. februara 1997. godine, kada je za prvog opozicionog gradonačelnika prestonice izabran tadašnji lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Na toj funkciji Đinđić je nasledio Nebojšu Čovića, a u tom trenutku predsednik Srbije bio je Slobodan Milošević, premijersku palicu držao je njegov stranački kolega Mirko Marjanović, dok je na čelu republičkog parlamenta bio takođe član SPS Dragan Tomić.

Kako kaže, ne čini se realnim da se napravi neka vrsta koalicije ili institucionalne saradnje sa nekom opozicionom organizacijom, piše nezavisni magazin Reporter.

„Jedino što možda može da se desi jeste da neki opozicioni poslanici kroz samostalno delovanje daju podršku parlamentarnoj većini. To ne bi bio prvi put u srpskom parlamentarizmu, a na kraju krajeva u gradskoj skupštini u Beogradu se već desilo da gradska većina bude osnažena jednim odbornikom iz redova Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije“, navodi Klačar.

Odgovarajući na pitanje u kojoj meri bi nova vlada mogla personalno da izgleda drugačije od prethodne, Klačar navodi da je njegovo stanovište da će biti značajnih promena i to, kako kaže, po dva osnova.

„Prvo, od 23 resora jasno je da nisu svi radili podjednako niti da se svi mogu pohvaliti dobrim rezultatima. Drugi razlog je važniji, a to je kriza u kojoj se Evropa, pa i Srbija našla u kontektsu ukrajinskog rata. Ta kriza je toliko velika i sveobuhvatna da obuhvata ekonomiju, energetiku, spoljnu politiku i takva kriza traži drugačije odgovore države, ali i drugačije ljude koji bi upravljali tim prioritetima. Na sve to, ne treba isključiti ni probleme sa pandemijom koronavirusa. Prioriti vlade su danas drugačiji nego pre dve godine, a problemi daleko složeniji i za dobar deo tih pozicija će biti potrebni i novo znanje i drugačija energija“, zaključuje Klačar i dodaje da je SNS uvek imao praksu uvođenja novih lica, zbog čega veruje da će se taj trend i sada nastaviti u određenom obimu.

Ostavite komentar