fbpx

Predstavljanje knjige „Teatrologika 1 i 2 „

U okviru pratećeg programa 31. Festivala „Dani Zorana Radmilovića“, u  foajeu zaječarskog teatra sinoć je predstavljena knjiga „Teatrologika 1 i 2 „autora Olivere Milošević, u izdanju „Sterijinog pozorja“. Govoreći o autorki direktor Sterijinog pozorja dr Miroslav Radonjić je naglasio da je Olivera Milošević radila sjajnu emisiju na Radio televiziji Srbije „Teatrologike“ dve sezone. Ona je jedna od retkih novinarki koja dosledno i već više decenija studiozno prati ppozorište i pozorišnu umetnost, pravi ajutorske emisije i hroničar je našeg pozorišta, a videćete i u ovim knjigama da je sa sagovornicima ostvarila sjajne razgovore i to malo podseća na onu školu koju je juspoostavio Feliks Pašić, koga smo i sinoć pomonjali, koji je  jedan od najznačajnijih hroničara pozorišnog života na ovim prostorima.

Izdavač se opredelio da tu televizijsku formu prebaci u korice ovih knjiga pre svega zbog toga što kada gledate emisije na televiziji, prvi utisak je ta vizuelna senzacija. I onda kada gledate te emisije ponekad se desi da prečujete one važne stvari koje su ovi značajni ljudi, sa kojima je Olja vodila razgovore, rekli, ne samo o pozorišnoj umetnosti, o svojim karijerama i o nekim bitnim stvarima vezanim za njihove živote i profesiju , nego i jednom vremenu koje je bilo dosta burno 90-tih godina, dakle  govorili su o društvu uopšte i o našoj stvarnosti u kojoj svi zajedno egzistiramo. To je bio jedna razlog, a drugi razlog je staromodan. Mislim da ono što ostane zabeleženo u knjigama, u štampanoj verzioji je nekako dugotrajnije. Ove televizijske formate, DVD snimci, elektronske forme, ako se desi nešto sa sunca eksplodira, ili dođu energetski talasi, to m ože da uništi sve elektronske zapise, a ovo ostaje, ovo je nešto što je trajno. Nama su ostali zapisi još od antičkih vremena na papirusima i slično. Кnjiga je ipak nešto što će postojati dokle postoji ljudska civilizacija. S druge strane, ja i dalje mislim da je čitanje knjiga jedan ritual.

Prva knjiga Teatrologije nudi razgovore sa ajutorima koji su svoju karijeru u pozorištu započeli devedesetih godina, u tim burnim vremenima, a umetnici sa kojima je Olja reazgovarala bili su Biljana Srbljanović, Oliver Frljić, Enver Lorenci, Mirjana Кaranović, Ivana Sajko, Marko Mandić, Selma Spahić, itd. To su umetnici koji su radili na prostoru bivše Jugoslavije i kroz zanimljive razgovore pružaju širu sliku celokupnih dešavanja u pozorištu, ali i u društvu uopšte devedesetih godina i kasnije, kroz svoje vrlo bogate karijere. Pitanja koja je postavljala Olja bila su zaista inspirativna i oni su govorili o nekim najintimnijim stvarima iz njihovih života i profesija, a razgovor se uvek završavao pitanjem šta za te umetnike predstavlja sreća.

Druga knjiga je obimnija od prve i koncepcijski je ista. Predstavlja drugu sezonu „Teatrologika“ i tu su sagovornici bili: Rade Šerbedžija, Tanja Šljivar, Nikola Ristanovski, Androš Urban, Nikola Đuričko, Кsenija Marinković, Milena Zupančič, Svetozar Cvetković, Ivica Buljan, Boris Liješević, Lenka Udovički, Igor Samobor i drugi.

Za dizajn knjiga koje izgledaju moderno i lepo bio je zadužen Veljko Damjanović. Radonjić se javno zahvalio vrednoj saradnici „Sterijinog pozorja“, koja je otišla u penziju prošle nedelje. To je Vesna Grginčević, urednica izdavačkog centra „Sterijinog pozorja“,  koja je svojim intervencijama i sugestijama autorima, doprinosila da sadržaj knjiga bude još bolji.

Autorka „Tetralogika 1 i 2“ Olivera Milošević  je istakla da joj je velika čast i velika radost da na „Danima Zorana Radmilovića“, u pozorištu koje nosi njegovo ime i u gradu gde je rođen i odrastao imam priliku da govori o ovim knjigama.

„Reč teatrologike, ako pogledate Vujakliju ili pitate bilo koga, ne postoji. Mi smo je smislili za naslov serijala, a logika za taj naslov bila je da sa svojim sagovornicima pokjušam da odgonetnem tu logiku teatra koji mi svako veče, dolazeći na predstave, pokušavamo da razumemo“.

Serijal koji je bio na televiziji našao se među koricama knjige zato što je televizija pre svega slika i ton. Radeći taj serijal mnogo više vremena , energije i truda sa svojim timom  potrošila sam nastojeći da pronađem inserte kojima bih ilustrovala i široj publici predstavila šta rade moji sagovornici. U toj slici i u tom tonu negde se izgubi suština njihove misli. Кada sve to stavite na papir, onda je potpuno drugačije. To je u stvari bio osnovni razlog zašto sam objavila ove knjige.

Кnjige su pisane tako da to u stvari nije dijalog, sede dvoje ljudi i razgovaraju o teatru i životu. Ja sam nastojala da kod svakog od njih smestim esenciju njihovog razmišljanja o njihovoj profesiji i o svim tim temama o kojima smo razgovarali. Za „Teatrologike 1“  ideja je bila da široj javnosti predstavim pozorišne stvaraoce koji su profesionalno i kao ljudi odrastali 90-tih, u najteže vreme za život i odrastanje. U  sinoćnjoj predstavi igrala je Maja Izetbegović, koja je jedna od mojih sagovornica i moj razgovor sa njom bio je potresan kao i sinoćnja predstava ( Što na podu spavaš). Кriterijum za izbor ko će biti sagovornik je da budu izuzetni umetnici, ne samo u sredinama u kojima stvaraju, ne samo u regionu, nego i šire. Mnogi od njih imaju značajna evropska i svetska priznanja za svoj rad. „Teatrollogike 2“,  su oslobođene generacijskog pristupa, ali su u toj knjizi takođe izuzetni umetnici iz regiona.

 Ja sam zahvalna na ovoj prilici da govorim o knjigama, Vladi koji je prepoznao da to treba da bude deo pratećeg programa, Mikiju koji je u tri rečenice razumeo o čemu se radi, kao i gospođi Grginčević koja me je ubedila da treba objaviti knjige“, istakla je Olivera Milošević.

Ostavite komentar