fbpx

Predstava „Što na podu spavaš“ otvorila Zoranove dane

Prve festivalske večeri izvedena je predstava nastala u koprodukciji SNP iz Novog Sada, GDP „Gavela“ Zagreb, NP Sarajevo i ITF MESS Sarajevo, „Što na podu spavaš“ po tekstu Darka Cvijetića, u režiji Кokana Mladenovića, koja je duboko ganula publiku. U pitanju je ratna priča sa antiratnom porukom o Boti koji odlazi na odsluženje vojnog roka u tadašnju JNA, gde su već uveliko počeli ratni sukobi. Upravo ova priča je priča pisca Darka Cvijetića i njegove porodice, koji, služeći se činjenicama i fikcijom pripoveda opisujući dramatična zbivanja s početka rata, da bi je na kraju smestio u današnje vreme.Cvijetić u predstavi učestvuje i kao glumac i glumi samog sebe.

Njemu je pripao i Zoranov brk, nagrada za najboljeg glumca u predstavi. Na okruglom stolu posle predstave, čiji je moderator dr Nenad Novaković, Cvijetić je rekao:„Ja sam pre svega dužnik neverovatnom gospodinu Кokanu Mladenoviću a odmah potom ovim neverovatnim ljudima kojima sam okružen protekla tri meseca i naravno večeras.Imali smo neverovatnu sreću da tri velika teatra iz tri države pristanu da se sinergija dogodi,da se dogodi alkemičnost između nas. Pre svega,mi smo zauvek postali prijatelji.Oni su sada deo moje porodice , deo mog disanja. Oni su mi pomogli da otvorim grudni koš i da neki moji organi napokon progovore neke stvari koje morate reći i zbog onih ljudi sa kojima ste živeli roman i zbog onih koji su tu. Na probama je bilo jako čudno.Znate igrati sebe je jednako kecija sa vrlo čudnim stvarima,sa ludilom donekle.“

“Znate ja sam skoro svaku probu proplakao.Prolaziti te neke scene ponovo,neke scene koje su mi zauvek ostale traumatizirajuće zapravo je stena jedan određeni način otrežnjijuće i pomene i po onoga ko to gleda. Jako je bilo teško u procesu sebe savladati.To je osnovna uputa koju sam ja dobio od redatelja i koja je zapravo zaživela zahvaljujući mojim kolegama,jer bez obzira koliko čovek ima iskustva to je neko novo iskustvo i ja sam neprekidno učio od njih.Oni su mi govorili na koji način da se stišam.To je bio činimi se ključ.Pokušati emociju potisnuti jer naprosto ona je ta koja radi. Jako mi je bilo iz početka teško savladati,potisnuti tu emociju,da bih na kraju zapravo svaki put eksplodirao“. Saša Кrmpotić iz Narodnog pozorišta Sarajevo kaže da se  tih silnih grozota o kojima je slušao ne seća,ali ima iskustvosa posledicama rata. „Кad smo počeli raditi ovaj komad, to su bile prve probe u Zagrebu, delili smo svoja iskustva, svoje istorije. Кada sam pročitao roman pogodio me je kao da  mi se desio. Ne bukvalno, ali mogao sam ga razumeti.Mi smo generacija mlađih glumaca ,92, 93, 94, koja se ne seća rata ali zna sve o njemu. Bilo je itekako stresno čuti ove priče znajući  da su istinite i baš zbog tako teške teme  čitav region treba  da vidi predstavu. Da iskomuniciramo sa publikom, jer priča ostaje i da idemo dalje i da shvatimo jednom za sva vremena  da nismo mi toliko različiti. I sa jedne i sa druge strane je bio živ čovek i ništa drugo.“

Darko Radojević, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad „Predstava je objektivna, nismo ni na čijoj strani. Mi smo na strani čoveka, na strani života. Nismo hteli da osuđujemo, mi smo hteli da pronađemo razlog i da to nešto što ostane našim generacijama pokupimo i da ne dozvolimo suštinski da se to dešava u nekoj budućnosti. Mislim da je pozorište savršeno za to jer nudi mogućnost da se takve emocije jasno prenesu sa scene.“„Najmanje mi je bilo bitno emotivno pamćenje, najmanje mi je bilo bitno da svoje traume proživim. Bilo mi je bitno ono što je poručivala naša predstava. Ne možeš nekome nauditi i nekoga povrediti, a da sebe ne povrediš. Mislim da je to isplivalo u ovoj predstavi. Moja želja je da moja deca i unuci nikada ne dožive tako nešto,“ističe Merima Lepić Redžepović iz Narodnog pozorišta Sarajevo Aldin Omerović iz Narodnog pozorišta Sarajevo složio se sa ostalima da je ovo ratna priča sa antiratnom porukom –DA SE VIŠE NIКAD NE PONOVI i rekao da mu je izuzetna čast što je deo svega ovoga:„Кada sam pročitao „Šindlerov lift“,kada sam pogledao predstavu „Šindlerov lift“ samo se sećam da sam pomislio“Bože da li je moguće da postoji ovakav čovjek kao što je ovaj Darko Cvijetić“ jer ga tada nisam znao uopšte. Кada je Кokan, radeći našu predstavu “Protekcija“ u Sarajevu, Merimi i meni ponudio da radimo ovo i rekao da će to biti Darko i njegov novi roman nisam mogao vjerovati da ću ga upoznati konačno i što ono kaže dva mjeseca živjeti sa tim čovjekom jer nekako svi smo imali tu potrebu da ga zagrlimo,da ga dotaknemo,da vidimo jel stvaran,da vidimo jel moguće da danas postoje takvi ljudi koji tako otvorenog srca govore . Nekako mi je drago da mi je baš pripala uloga tog nesretnog Stipana Topića ,kapetana JNA ,koji je odgovoran za tu đecu i koji ne zna šta s njima da radi i kako da postupa, koji je u nekoj mašini a da i kroz njega progovori ta ljudskost ,koja progovara iz svih Darkovih romana.Pored pomenutih glumaca u predstavi „Što na podu spavaš“ igraju još i Aleksandra Pleskonjić, Tena Nemet Brankov, Sven Šestak, Igor Pavlović, Maja Izetbegović, Ivan Grčić, Nikola Baće i Stevan Uzelac.

Ostavite komentar