fbpx

Otvoreni 56. Mokranjčevi dani

56.Festival „Mokranjčevi dani“ otvoren je u najmuzikalnijem dvorištu u zemlji, podizanjem festivalske zastave uz zvuke fanfara i čuvene Šeste rukoveti. Delegacije lokalne samouprave koju su činili Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin i mr Milan Uruković, predsednik SO Negotin, Doma kulture „Stevan Mokranjac“, Muzeja Кrajine, negotinske Umetničke škole, dirigenata, i kulturno umetničkog udruženja iz Mokranja, položile su cveće na spomenik slavnom kompozitoru Stevanu Stojanoviću Mokranjcu, rad čuvenog vajara Nebojše Mitrića. „Negotin i Srbija danas slave u čast najznačajnijeg muzičkog stvaraoca, velikana Stevana Stojanovića Mokranjca, čoveka čije je stvaralaštvo proslavilo naš grad i ove prostore.

Sveto mesto srpske muzike u narednim danima biće ispunjeno notama koje će posvećeno izvesti brojni zaljubljenici u horsku muziku, muzički stvaraoci i poštovaoci Mokranjčevog lika i dela. Živeći u globalnom  selu koje nam je 21. vek doneo, sa svim svojim različitostima ali i svojevrsnim pretnjama originalnosti,  tradicionalnim vrednostima i muzičkim korenima, preuzeli smo još veću odgovornost negovanja kulturnog nasleđa koje nam je Mokranjac ostavio. Ponosni svakog septembra u najmuzikalnijem dvorištu rodne kuće našeg velikana Stevana Stojanovića Mokranjca, sa posebnim pijetetom, uz zvuke čuvene Šeste rukoveti slavimo muziku, slavimo umetnost, slavimo Mokranjca, i pronosimo glas o njegovoj zaostavštini, zahvalni na prilici što smo deo Festivala „Mokranjčevi dani“, istakao je u pozdravnoj reči Vladimir Veličković, predsednik Opštine Negotin i zahvalio se na kontinuiranoj podršci Ministartstvu kulture i informisanja Republike Srbije, prijateljima festivala i sponzorima.  Ovogodišnji besednik Mokranjčevih dana kompozitor Aleksandra Vrebalov istakla je da smo mi ti koji idemo iza Mokranjca – osnivamo festivale i ansamble, vodimo škole i horove, pišemo knjige i muziku, dokumentujemo i arhiviramo dostignuća duha, podučavamo buduće generacije, nastavljajući Mokranjčev put, kako stvaranja tako i služenja za opšte dobro.

„Ovog septembra 2022. godine, više od sto godina posle Mokranjčeve smrti delim, rame uz rame sa mnogima od vas njegovu muzičarsku sudbinu. Osvrnuću se na pitanje – kakva je to sudbina stvaraoca, muzičara sa naših prostora, sudbina koja nam je zajednička sa Mokranjčevom, ali prvo želim da kažem u par reči šta je Muzika za mene kao stvaraoca. Za mene muzika nije zabava, nije biznis, nije čak ni profesija. Ona je alatka etike, put do duše, ravan lepote i ljubavi kroz koju je svako od nas, muzičara, pozvan da ostvari svoju suštinu.  Sa muzikom je kao sa molitvom, ona je najfinija sfera duha, ona nas spaja sa suštinom ljudske duše i izvorom stvaranja.  Po Orfičkom učenju i u našoj u prošlost dalekosežnoj porodici pitagoreanskoj čiji smo, mi muzičari, izdanci – pojam muzika označava sva umeća koja služe vaspitanju i pročišćenju duše.  Кao i molitva, onima koji ne veruju u njenu moć, ona je poštapalica, dekor ili dramatično pribežište, a vernima ona je – sve. Muzika može da nas provede kroz vreme, spajajući prošlost i sadašnjost, ona će nas utešiti, profiniti, otkriće nam tajnu prirode ili nekog fenomena koji inače intelektom nismo uspeli da spoznamo, isceliće nas, uvešće nas u emocije koje, kada bi bile proživljene bez muzike, bile bi žive rane, pomiriće nas sa neprijateljem, jer pevajući istu pesmu ili predajući se istoj harmoniji mi harmonizujemo odnose, osećamo da pripadamo istoj, ljudskoj porodici.“ istakla je Vrebalov.Svečanosti u čast najznačajnijem srpskom kompozitoru Stevanu St. Mokranjcu, otvorila je dr Sonja Marinković, selektorka Festivala.

„Okupljeni smo da po 56. put sa radošću i uzbuđenjem očekujemo početak festivala posvećenog ocu srpske muzike, Stevanu Stojanoviću Mokranjcu. Njagov rodni Negotin sa ljubavlju i ponosom i ove zlatne jeseni postaje naša prestonica kulture i umetnosti, mesto naših hodočašća na kojima preispitujemo ko smo i kuda idemo? Da li smo dostojni onog što nam je svojim darom i pregnućem ostavio Mokranjac? Da li hodimo stazama koje je on otkrio pokazujući sigurne puteve duhovnog uzdizanja i blagostanja? Jer Mokranjčev put beše trnovit i težak, ispunjen brojnim iskušenjima. Tim putem vodili su ga intuicija, vizija i znanje.U znak zahvalnosti za sve što je učinio, njegovi Negotinci i sav muzički svet naredne dane proglašavaju danima muzičkih svečanosti u kojima ćemo pokazati ko smo i šta je nastalo iz semena koje je Mokranjac davno posejao. Budimo dostojni našeg velikog učitelja. Pokazujući svoje umeće, slavimo njegovo pregnuće. Neka 56. Mokranjčeve dane ispune radost i uzbuđenje stvaralaštva i nek to odjekne širom Srbije“ poručila je selektorka Festivala, dr Sonja Marinković.Plaketu 56.“Mokranjčevih dana“ besedniku Festivala, Aleksandri Vrebalov, uručila je Jovanka Stanojević, direktor Doma kulture „Stevan Mokranjac“. Svečanost otvaranja Festivala završena je Šestom rukoveti u izvođenju združenih negotinskih horova i Hora „Mokranjac“ iz Beograda, uz vođstvo dr Кatarine Stanković.

Na kruni festivala „Natpevavanju horova“ ove godine nastupila su četiri hora čije su ujednačeni kvalitetni nastupi obeležili na najbolji način priveli kraju prvi festivalski dan. Pobednik ovogodišnjeg natpevavanja je Novosadski kamerni hor pod upravom Božidara Crnjanskog jedan  od najaktivnijih naših horova, učesnik brojnih domaćih i internacionalnih festivala dobitnik mnogih značajnih priznanja, osnovan je 2013. godine. Žiri u sastavu: prof. dr Sonja Marinković, muzikolog, Aleksandra Vrebalov, kompozitor i dr Кatarina Stanković, dirigent nagradu za najbolje izvođenje Mokranjčevog dela, njegove Heruvimske pesme, dodelio je Srpskom crkveno pjevačkom društvu „Bogoljublje“ iz Doboja, pod upravom Ljubice Timanović.

Banjalučkom Кamernom horu „Кerubini“ kojim je dirigovao Dušan V. Urošević pripala je nagrada za tragalački odnos prema horskom repertoaru, dok je Omladinskom mešovitom horu „Simonida“ iz Beograda, pod upravom Jelice Čukarić pripala plaketa za muzikalnost ansambla i za najperspektivnijeg mladog dirigenta, objavljeno je na sajtu opšttine Negotin.

 

Ostavite komentar